VESTI:
Mnogo volu
bate
ovde da su primitivni,
da gu jebu,
izvini
na rate
da gi mrče,
da prče
dok ženske ne uzmu
da s’ u gaće grče...
A sve u čipku i sličnu penu.
I halter pod mini,
i štiklicu na bini,
bez gaćicu na vagini,
iz prvi redovi da gu gvir ni,
a svi pod šlic uznemireni...,
to mi dodirni,
kad bi bili fini
to bi baš voleli...
Značiii, sise i bokovi,
vlasništvo su mozgovi
što kroz oko i pev iz glavu viri.
Veliki mozgovi,
dobro - ne k’o sisno guzni obimi,
al’ mis’iiim - veeliki brojevi.
Ne zna čovek šta je bolje - kako s’ pamet vrca,
ili guzom prca.
*
Mi smo najbolji, ko vam jebe mater, svi ste vi kreteni i slabiji. Mi smo i najpametniji i najlepši, i to je svakom očito, a i u vaterpolu smo pobedili, dakle, mi i nismo sa ove planete. Mi smo, kao i meri popins, i patrijarh, sišli sa oblaka, to zna i vrabica svaka.
*
Žene su nam jako pametne, bokate, sisate, pičate i dlakave. Nema takvih nigde. Ne damo ih nikom. Koja naša ode za drugog, jebaćemo joj mamu i decu tuđinsku.
Ima samo jedna vrsta koju više volimo od domaćih šunki, a to je strana šunka. Još ako je plavlja i manje dlakava, onda ko jebe ove naše pametne najbolje...
*
Jebaćemo mamu amerikancima i nemcima, mamu im jebem mađarsku, samo da bog prestane da nas kara, a kara nas jer smo bili mnogo popustljivi sa njima. Trebalo je da ih sjebemo dok smo bili jači. Sve njih, ma to je sve go ološ i peder. Mi smo poslednja normalna nacija na svetu, ma svi su ljubomorni, majke mi, pizde na nas, oće da nas satru, a sve zato što im pičke zinu čim se mi pojavimo. Bog pa mi, pa svi ostali... Bog ima šajkaču, to mu je u ličnom opisu, i Bog je dao nama naš narod, i veru, i kralja, i tita, i slobu, i opet veru, i po pički jer nismo sjebali sve te đavole, a trebalo je sve da ih potamanimo mamu im jebem pedersku i narkomansku, svi imaju mali kurac i drogiraju se. Čim se sredimo, sjebaćemo ceo svet, i biće po našem zauvek. Na severnom polu ćemo napraviti veliku šajkaču od zelenog leda, a na južnom dva naopaka opanka, da se vidi do kraja svemira do Zemljom dominira. Onda ćemo da jedemo i pijemo i pucamo i prcamo, i ne moramo ni u raj, kad raj i ne mož’ da je bolji od toga jebešmumater...
*
Pink je zakon. Sve je kod nas pink. Naš pink je pank za evropsko sranje i foliranje. Čim ih skenjamo, samo na noge da se dočekamo pa i ’oćemo, ima celu evroaziju da puknemo u pinkija. Mamuimjebemnarkomanskuipedersku!
*
Voditeljke i pevaljke-plejbekovke, piletina, koke, karaoke - grgoću, brboću, grakću i kokodaču – uživanjcija jedna!
*
Nova srpska narodna nošnja mora da podrazumeva, nadam se da je to sada već svima jasno, pink kompletiće, a i popovi moraju pod hitno da skinu te darkerske mantile i da mu ga daju po boji mladih đulića.
*
Predlažem da se Srbija preimenuje u PINXRBIA, a da se sivi Beograd prefarba u pink i preimenuje u Pink city.
*
Mi kad slavimo pink-slavu i pink pravoslavno slovo u kalendaru, nama na kosi i stoki oko rogova uvežemo čvorove od karam-varam trave, zvane karamba trava (koju deca moraju tri puta da dignu na tavan i spuste u podrum uz glasno zapevanje prikladnih hrišćenskih pravoslavnih napeva kao što su Karam varam, daj bože da mogu da šaram, Čovek žali dati para osim da s’ pije i kara, ili Ješni popo, grešni popo, šta s’ danas mimo popadije moto?...), uzbrane pre zore, i umesimo kolače od žita mlevenog za vreme prvog punog meseca posle poslednjeg pomračenja Sunca, onda zabijemo klin u gredu koja je tesana na božić, postavljena na uskrs zvani vaskrs, a od drveta je svetog hrasta oborenog na svetog Hrastija, pa na taj klin okačimo devicu odevenu u narodnu nošnju i onda je šibamo kudeljom umočenom u vodu od bosiljka kojom se zaprala trudnica koja čeka dvanaesto dete koje će roditi trinaestog meseca po srspkom kalendaru, a 1584504373262347. godine srpske ere, onda zovemo naše domaće crnce, imalinske anđele cigane da nam duvaju u srpske trube, jer mi ili ne umemo ili nas mrzi, a i nećemo da se pravimo važni - neka ih nek’ i oni nešto kao rade..., kako bismo dostojno, ponosno i bogobojažljivo mogli da pojedemo vola koga je osveštao volovoleći sveštenik i osveštamo voljeno bure koje je popio pop, dok se u međuvremenu tešimo vrtenjem hleba u krug, hlebanjem kruga u vrt, kao i kruženjem vrta u hlebu, pevajući stare-stare pravoslavne pesme, izgovarajući stare-stare pravoslavne molitve, a držeći pažnju na mokroj išibanoj devici u koju nekog srpskog momenta treba da se spusti duh ili već nešto iz džepa prisutnih ponuda, posle čega će blagoslovena biti poslužena kao srpskobogožrtveni desert... Onda svi gledamo snimak koštunicine izjave – Kooo ne razuumee Guuču, ne razumee ni Srbijuuu!, posle čega svi uzmemo da gučemo i bacamo cigane okolo po krovovima i krošnjama, mamuimjebemonuanđeoskusviračku mnogo ih mi volimo onako crne i muzikalne a pogotovo kad ih premažemo u rozle, neka lete anđeli, i neka nam k’o ptičice sviraju, pjevaju i guču, dok mi proždiremo volove, device, rakiju presečenu vinom i, uopšte, dok slavimo Pinxsrbolendisanje na naš i koštinicin srpski način...
**
*
Ja ne razumem Guču, samim tim ni Srbiju - po osobi koja se lažno predstavlja kao Koštunica. Ne razumem ni tu osobu, pa samim tim ni Guču po srbiji koja se lažno predstavlja kao Srbija, a ne razumem ni srbiju po guči koja se lažno predstavlja kao Ja!
Ja nisam odavde. Neko me je greškom istovario iz tranzitnog transportnog letećeg tanjira, zajedno sa isluženim i pokvarenim stvarima, puknutim radioaktivnim kapislama i zabranjenim opijatima... Ali eto, i ovakvi postoje – zamislimo se i zamislite se nad time: očito je da ovakvi mogu biti samo ničeovski ubermansh-ovi (nadljudi, iliti po srbociganski – nadčovekovi, nadčoveci...), ako uspevaju da preživljavaju stvari kao što su brend pink-gucha-koshtunitza, a da nisu od te fele... Zato se sa nama, istinskim srpskim nadljudima, nije kačiti!
U Novom Sadu, dana 02.10.2006.
