Pa, da li je to moguće?
Ne, naravno da nije moguće!
Tja, tako što Urednik radi i nemoguće stvari, kao što neko pije kaficu...
Šta - Urednik je Super-Bet-Spajder-Joj-Div Junak---MAN?
Hm, well, i da i ne. Mnogi od tih likova su pokrali ili pozajmili sijaset Urednikovih osobina, što ih jakako nije učinilo Urednicima (Hf i Hv ala bogu, jer – urednik je samo jedan-jedini-jedinstveni i nikad više!), a Urednika ni na jedan način nisu približili svojoj predstavi o tome šta je istinski Maćo (kod nas uvreženo Mačo, valjda zato što je Č muževnije od Ć /po anketiranim ženama, ženicama i ženetinama; Ć-orak protiv Č-vorak/).
Dobro, sad kad smo svi konstatovali vrlo jednostavnu ali ipak mnogostruko šokantnu, orgazmogenu činjenicu da je Urednik neko i nešto bez čega stvarnost nikada nije imala šanse da postoji ni u radnoj verziji postojanja, a kao nešto što bar na mikro planu ima ikakvog božijeg blog smisla, onda možemo sa ushićenjem i u stalnom očekivanju novih poduhvata, iliti - avantura, kreacija, projekata, bigbengova..., da nastavimo da živimo sa njime u srcu (i ostalim delovima...) i na ekranu, doduše pateći-tuleći usled očitog i nedopustivog nedostatka neke reliktne tvorevine, poput bedža (r&r supstitucije za mobilnu ikonu) ili majice sa nazivom njegovog Weboravka, ili bar oreolisanom siluetom svetlog mu dika-lika (odežda ratnika, templara, sveštenika, sportiste krvlju zakletog na nove rekorde; turijski pokrovac, grobonosna zastava...)... No, smirite se - radi se na tome! Molimo pacijente, štovaoce, fanatikoljupčiće, sledbenike, poklonike... da se strpe još malo, te da u međuvremenu rade neki koristan posao i štede. Imaće za nedugo na šta da korisno troše, ja ima dobar stojim!
Evo sad mi, nema ni frtalj sata, palo na pamet da reanimiram BUDITI BUDITI I SAMO BUDITI. Imao sam hiljadu i tisuću preduslova sa preponama za to u poslednjih nekoliko godina apstinencije, i jakako namera kako da počnem kad budem bio ispunio te pred-uslove..., kad najednom: ma kak’i preduslovi! Samo Bud!, i to je to.
Dobro. Urednik je dakle živ, i to nam je najnovija i najbitnija poruka, postao je u međuvremenu tata po drugi put, što se od Urednika i očekuje, nije se obogatio niti je otišao u biznismene, počeo je i opet da se bavi projektima i umetnošću, od biznisa je pokrenuo samo nekoliko nedušoprodajnih pravaca u istoj zoni... Desilo se mnogo stvari i neke od njih svakako zahtevaju ozbiljniji pristup i dublju misao od pukog saopštavanja podataka... To ćemo naravno u narednom vremenu malo proraditi, ali, ne previše, po možda nekim starijim BUDITI parametrima, nego shodno činjenici da valja govoriti o istinoljubivim i istinogenim aktuelnostima koje posetiocima-čitaocima mogu biti zanimljive i korisne.
Stvarnost je, kao što ste izvoleli primetiti, u Srbiji i na planeti manje više isto nepodnošljiva, osim kad ste dobro jeli-pili-zaradili, seksali se, doživeli prosvetljenje, ili ako ste prosto ošlajpičili jezikom o astal tako jako da ste se pri raketispaljivanju svoje upravo oslobođene Budi Duše na tren trkali sa escajgom koji je od tako snažnog smrtopizda longitudinalnom lingvom poleteo uvis! Dobro, dobro, da, postoji još jedna delatnost koja stvari čini bitno drugačijima, Svet boljim, vas vašijim, mene menijim..., a to je upotreba BUDITI, bilo kao hrane, leka, partnera, SAČ-a (Svetog Anđela Čuvara), kao Ferike (tepanje od Fero – nositi), perike (nadomeštaj za izgubljeni deo sebe), afrodižijaka, bilo kao potpale roštilja ili revolucije ako je štampan u vidu letka sa odloženim dejstvom...
Dakle, za sada, to vam je manje više to. Ko nije zadovoljan, neka ode mokar napolje, sačeka dok ne postane neizdrživo, i potom se vrati za sto gde ga strpljivo čekam da čujem kako priznaje: Pa ovo je fantastično dobro, prijatno, zdravo...!
Kad smo kod budiuživanja: juče dimljena patka u sočivu, danas ćufte garnirane slovačkim kulenom i švarglom od mangulice... Ne sluti na dobro. Valjda preživim do uskoro. Vi molim nemojte jesti do tada, da nam bude prosek vitak i zdrav.
Prijato, laku Noć, lak Dan, Život, laku Zemlju, Zaradu, Ženu..., lako Nebo, želi vam Laki Urednik.
